Naviru ti cesto uspomene stare

Kad pronadjes nekud blede spomenare

Pa se setis kakav zivot ti je bio

kakve je sve tajne tvoj spomenar krio…

Kad pronadjes dnevnike izbledelih slova

Recenice satkane od zelja i snova

Pa nesto u tebi pocinje da tinja

Ponovo zaigra ta sreca detinja.

Probudis u sebi nekog malisana

Neko  milo dete cak iz davnih dana

Jer ono u tebi boravi, it tu je

I treba mu da ga uho tvoje cuje…

Izlistavas stranice citas ih sa smeskom

Neki ti se postuupci poklope sa greskom

Ali to si tada zeleo i hteo

Jer si bio hrabar, jer si bio smeo…

Naidjes na slike najlepsihn momaka

U to vreme frajera, najvecih junaka,

Pa ti nesto toplo igra oko srca

Ucini se tebi ko da brze kuca..

....Obozavam tako da izdvojim vreme

i da vratim sebe u naivne dane

Bezbrizne i sjajne tu nemam dileme

secanja da budim na mladosti rane..

I nedam to doba ni zasta na svetu

Sto mi cuva osmehe suze ili setu

Zaborav ga nikada oduzeti nece

Jer od toga doba svaki zivot krece…