........... Koliko samo nagli dolazak proleca ume da napravi kovitlac osecanja i misli poput prvih jesenjih suvih listova sto ih je vetar sakupio i nacinio vir.... naprosto ti se to ucini kao neko zbunjujuce mesto u tebi, pa pomislis kako bi mnogo lepse bilo da su se usnuli leptirici u tvom stomaku probudili i ucinili da te prozima jeza i obgrli osecaj srece, ali ne oni su izgleda utonuli u jos dublji san pa cine da osetis njihovu tezinu... taj pomalo topli osecaj prolecnog povetarca na telu kao da je proleteo i kroz moje misli pa nekako izokretao stranice i izmesao slova.... pogledam u davno nevidjeno vedro nebo i zaokupi moje misli slozno i zbijeno jato ptica koji neverovatno prelepo leprsaju po tom beskrajnom plavetnilu... tako se carobno i neobicno osecam dok mi ta prelepa skupina ptica prikazuje svoju možda najnoviju koreografiju premestajuci se tako smisljeno i tako slicno sa jednog dela neba na drugi a da im se pritom ni najmanji oblacak ne umesa u prelepi prizor..... i taman kada su me misli odvele u tom smeru osetim da je nedaleko od mene sa neba sletela kapljica kise poprilicno jakog zvuka za jednu kapljicu.... a onda shvatim da ni taj prelepi roj ptica nije toliko savrsen jer je ocigledno jedan od ucesnika koreografije resio da mi uputi ne bas tako prijatan pozdrav.. sto predpostavljam nije bilo u planu programa vec jedan nepredvidivi slucaj nadam se.  Resim za svoje dobro da se povucem u terasu i nastavim da razmisljam koliko mi to moje strpljenje i trenutno stanje opustenosti dozvoljava... prolece zasigurno budi nove osecaje, nove misli , nove zelje i nade.... ili probudi one usnule osecaje od predhodnog vremena pomalo nadogradjene drugacijim nacinom razmisljanja koje donese nova godina naseg zivota...zapitam se sta me to sve ocekuje ovih narednih suncanih meseci,zelim da zivim u iscekivanju... zelim da osecam tu prelepu spontanost kao sponu izmedju zivota i mene..  zelim da uzivam u trenucima u kojim posmatram svoju cvetnu basticu, da uzivam osecajuci miris sveze pokosene trave, izmilele vredne mrave, zvuk sto proizvode krave, dok cekaju nestpljivo da ih gazde puste u kuce... zelim da uzivam u carima koje mi moje selo koje obozavam pruza... da ne postavljam pitanje zasto nije nego da se prepustim svemu onome lepom sto jeste.... da me potpuno obuzme osecaj topline kada mi sestra pridje i pokloni neprocenjiv dar ,poljubac i zagrljaj.... sreca se skriva u malim stvarima, osecaj zadovoljstva upravo se iz malih stvari moze iscrpiti... volim svoju ravnicu i volim svoje selo i trudim se da budem svesna svega onoga sto me okruzuje, i drago mi je sto je ovo iznenadno Sunce probusdilo u meni ovakva osecanja i navelo me da ih oslikam na papiru.........

Naviru ti cesto uspomene stare

Kad pronadjes nekud blede spomenare

Pa se setis kakav zivot ti je bio

kakve je sve tajne tvoj spomenar krio…

Kad pronadjes dnevnike izbledelih slova

Recenice satkane od zelja i snova

Pa nesto u tebi pocinje da tinja

Ponovo zaigra ta sreca detinja.

Probudis u sebi nekog malisana

Neko  milo dete cak iz davnih dana

Jer ono u tebi boravi, it tu je

I treba mu da ga uho tvoje cuje…

Izlistavas stranice citas ih sa smeskom

Neki ti se postuupci poklope sa greskom

Ali to si tada zeleo i hteo

Jer si bio hrabar, jer si bio smeo…

Naidjes na slike najlepsihn momaka

U to vreme frajera, najvecih junaka,

Pa ti nesto toplo igra oko srca

Ucini se tebi ko da brze kuca..

....Obozavam tako da izdvojim vreme

i da vratim sebe u naivne dane

Bezbrizne i sjajne tu nemam dileme

secanja da budim na mladosti rane..

I nedam to doba ni zasta na svetu

Sto mi cuva osmehe suze ili setu

Zaborav ga nikada oduzeti nece

Jer od toga doba svaki zivot krece…